02/2012

Diskusija o studentskom protestu 2011 (Budimpešta)

SARADNJA

Kolektiv “Gondolkodo” knižare antikvarnice je u januaru organizovao diskusije o studentskim protestima u Srbiji [1]. Birov je pozvan da inicira debatu i zadužen za izveštaj o okupacijama fakulteta koje su sprovedene tokom oktobra i novembra.

Tokom cele diskusije naglasak je ostao na sledećim pitanjima :


- Od 1990. Srbija nije bila svedok autentičnog studentskog organizovanja i protesta. Oni koji su postojali devedesetih, jedni od najvećih u Jugoslaviji do tada, su u stvari bili samo odraz društva koje tone u ekstremni nacionalizam. Tokom tog perioda je studentska populacija iskorišćena u širem nacionalističkom i antirežimskom diskursu, tako da je bilo uobičajno viđati studentske skupove koji su bivali posećeni od strane sveštenika Srpske pravoslavne crkve koji su podržavali velikosrpsko ratno huškanje. Naravno, situacija se protegla sve do pada Miloševića 5. oktobra 2000.

Prvi veći studentski protesti desili su se tokom 2006/07 kada su studenti reagovali na napade sprovedene pod firmom Bolonjske deklaracije. Oktobra 2006. studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu samoorganizovali su se putem studentskih zborova rezultirajući prvom blokadom Filozofskog fakulteta. Protest se ubrzo proširio nakon druge blokade Filozofskog marta 2007. kada je takodje blokiran i Arhitektonski fakultet. Prvi put nakon ovoga, masovni zborovi i blokade fakulteta ponovo se dešavaju Oktobra 2011.

- Od samog svog početka ovi protesti su uviđali nužnost izlaženja iz nametnutih okvira : organizovani su putem zborova u kojima su svi mogli jednako da odlučuju - bez posredovanja zvaničnih studentskih organizacija.

- Glavni nedostaci tiču se skoro nikakvog uspeha u povezivanju sa profesorima na Filozofskom, pa onda na Filološkom kao i ograničen uspeh u širenju protesta na ostale fakultete. Zborovi u Novom Sadu (koji su brojali i do 400 studenata) predstavljali su najveću nadu za širenje protesta, ali su brutalno ugušeni od strane privatnog obezbeđenja i stalnih sabotaža članova zvaničnih organizacija pomognutih ekstremnim desničarima angažovanim u svrhe zastrašivanja studenata koji u Novom Sadu nisu do tada imali nikakva slična organizaciona iskustva. Slična situacija prethodila je i na FASPER-u u Beogradu.

Početkom oktobra 2011. studenti Filološkog fakulteta u Beogradu organizovali su se u studentske zborove okupljeni oko rešavanja problema apsolvenata koji su taj status izgubili posledicama novog zakona. Protest je započet šetnjom do Ministarstva obrazovanja 6. oktobra. Tokom niza od pet zborova protest se ubrzo proširio na širu studentsku populaciju u Beogradu kulminirajući masovnim protesnim skupom 14. oktobra. U ovom periodu bile su učestale sabotaže od strane zvaničnih studentskih predstavnika. Čim je protest izgradio perspektivu, zvanični studentski predstavnici počeli su sa posećivanjem zborova u cilju agitacije za sjedinjenjem protesta sa kampanjom koju je tada planirao SKONUS. Ovakvi predlozi sjedinjavanja su odbijani u kontinuitetu. Ovi momenti sabotaže odložili su planirani početak blokade i rezultirali još jednom protesnom šetnjom u okviru šire strategije studentskih zvaničnika da održi šetnje sve do ostvarivanja protesta koji planira SKONUS, te da ih mehanički sjedini na ulicama gde bi bili u stanju da iznova izmanipulišu masu. Ovakav scenario sličan je onom koji je poznat iz studentskog protesta 2009. kada su studentski zvaničnici proglasili kraj protesta, objavljujući “pobedu”, bez ispunjenja postavljenih zahteva, i tačno u trenutku kada je deo studenata počeo sa radikalizacijom protesta i povezivanjem sa radnicima, na taj način efikasno unoseći podelu protesta i njegovog momenta.

Baš kao što je i predviđano, blokada Filološkog fakulteta inicirala je širenje protesta (nalik blokadama 2006/07) i tri dana nakon njenog početka blokiran je i Filozofski fakultet u Beogradu. Takođe, FASPER je u tome trenutku krenuo u organizovanje svoje blokade, međutim poduhvat je ugušen u svojim začecima od strane policije i uprave fakulteta. Par dana kasnija blokiran je i VIŠER, dok je Filozofski fakultet u Novom Sadu održao svoj zbor u cilju organizovanja blokade, međutim, koji je ugušen tokom svog drugog zasedanja od strane saradnje studentskih zvaničnika i neonacističkih bandi. Sa druge strane, protest SKONUS-a nije uspeo da se izbori ni za kakve značajne dobitke za studente, kada je nakon svog prvog protesta koji je brojao nešto više od hiljadu studenata pokušao da organizuje još jedan, koji je otkazan jer se na njemu nije poijavilo više od 10 studenata.

Nakon dve nedelje ogromnog pritiska vršenog putem medijske kampanje protiv blokada, napada neonacista u dve prilike, konstantne sabotaže blokada od strana uprava fakulteta, kao brojnih drugih pritisaka pod kojima studenti nisu uspeli da se adekvatno organizuju, blokada Filološkog je obustavljena 29. oktobra odlukom svojeg poslednjeg zbora nakon koga je u saopštenju za javnost izjavljeno da studenti obustavljaju blokadu svesni svoje fizičke ugroženosti. Stav na zadnjem zboru je bio nepodeljen – niko nije glasao u korist nastavka blokade. Blokada Filozofskog završila se 9. novembra protesnim skupom ispred zgrade fakulteta.

Tokom cele tribine razvijala se diskusija u skladu sa kapacitetom prevođenja, tako da ona nije imala formu nekog predavanja - na ovaj način planiramo da radimo i dalje. Posebna pažnja posvećena je širenju borbe, o čemu se najduže diskutovalo :

- Najpre, nekoliko učesnika je zajedno konstatovalo da je u našem izveštaju naglasak ostao na sukobu sa zvaničnim organizacijama, dok je nedovoljno rečeno o mogućnostima širenja protesta i povezivanja sa radnicima.

Nažalost, ovo je bila jedna od glavnih nedostataka protesta. Na Filozofskom nije bilo profesora koji bi agitovali među svojim kolegama, delili letke itd. Postojala je iluzija da profesori podržavaju protest, zbog podrške grupe levičarskih intelektualaca, među kojima i profesora Filozofskog ; međutim, ovu podršku oni nisu dali kao zaposleni na fakultetu već kao akademici koji podržavaju protest koji "izražava levičarske ideje" na taj način vezujući celu stvar za zvaničnu levicu.

U objašnjenju smo akcenat na samoorganizovanju studenata putem zborova opravdali činjenicom da je istinsko širenje protesta pod pokroviteljstvom zvaničnih studentskih organizacija praktično nemoguće – kako su one do sada svoju jedinu ulogu odigrale u razbijanju studentske organizacije i time se pokazale kao verne sluge državi. Stoga, samoorganizovanost, odnosno masovno učešće svih studenata u donošenju odluka i krojenju politike protesta postavljamo kao preduslov svake njegove dalje organizacione i mobilizacione perspektive.

- Jedan učesnik postavio je i pitanje o delovanju levičarskih organizacija i njihovog uspeha u odvraćanju borbe sa klasnog terena.

U taboru zvaničnih organizacija nije zaostajala zvanična levica koja je nastojala vratiti borbu u okvire sindikalne aktivnosti, zvanične politike i kampanja koje su ovom protestu bile potpuno strane ("Pravo na protest", "besplatno obrazovanje" itd.) Onda kada su ovakve pojave odgovarale vladajućem konsenzusu i senzacionalizmu u medijima se blokada tretirala tako da se levičarskom populizmu davalo više prostora od samog protesta. Nakon pada blokade, broj levičarskih organizacija zajedno osnivaju "Inicijativu za studentski sindikat". No, dok je protest još trajao i levičari, i zvanični studentski predstavnici brzo su se povlačili, i svaki put je zbor pokazao kapacitet da ogoli i razotkrije sve pokušaje izolacije i kooptiranja sa strane.

Iako brutalno ugušene, blokade su ipak manjim delom ostvarile postavljene zahteve, međutim, glavni značaj ovde se vidi u organizacionom i političkom smislu : po prvi put od početka rada novouspostavljenih zvaničnih studentskih organizacija, studenti su ih potpuno zaobišli što je i rezultiralo jednim od najvećih studentskih protesta tokom decenije. Pamtimo rezultate blokada 2006./07., a tek je videti šta će blokade 2011. učiniti za budućnost studentskog organizovanja.

Nakon održane diskusije, članovi Birov kolektiva su nastavili neformalnu diskusiju sa drugovima iz Gondolkodo o broju pitanja koja danas dotiču svetski proleterski milje. Ovim putem se takođe zahvaljujemo drugovima iz Gondolkodo na gostoljubivom prijemu tokom naše posete Budimpešti.

Birov.net 02/12

Ovaj sajt uređuju članovi Birov kolektiva.

Podstičemo preuzimanje sadržaja uz navođenje izvora.